Sa velikom žestinom, Nemačka se privredno razvija i mogla je opet da ponudi probudjenom svetu već na početku pedesetih godina visokokvalitetne proizvode. Pojam “ Made in Germany “ se ustoličio. Takodje i STILL je pripadao grupi preduzeća , čiji su se proizvodi sudarili sa interesima u inostranstvu. Izmedju ostalog, sa novo razvijenim vozilima, napravio je iskorak ka stranom tržištu. Engleski posednici bili su prvi od kojih je STILL dobio značajnu veliku porudžbinu 1950. oni su naručili 60 električnih teretnih vozila EWL 1500 .
Spoljnotrgovinski posao predstavljao je za STILL tradiciju. 1924., samo četiri godine po osnivanju, STILL sa njegovim svetlosnim stanicama i elektromotorima je bio predstavljen na Lajpciškom spoljnotrgovinskom sajmu. Tada nisu bile strujne mreže dalekosežne, zbog čega su plantaže u tropskim zemljama trebale uredjaje za proizvodnju struje . STILL ih je ubacio u sve delove sveta.
Stremljenje da otvori svetska tržišta ostalo je do danas važna briga preduzeća. 1951. STILL se predstavio u Danskoj na sajmu u Kopenhagenu i zbog toga možda važi u javnosti kao svetski otvoreno preduzeće. Svakako, hamburške novine su u istoj godini objavile na velikoj strani sliku i izveštaj “ STILL u celom svetu “
Kao nepohodnost za posao izvoza pokazale su se porudžbine nemačke železnice . Oni su prvi put upotrebili električna kolica i viljuškare od STILL-a ( 1949. ) i sa tim pojačali odluku drugih železnica da se snabdeju sa novorazvijenim STILL uredjajima . Italijanska železnica je to uradila na početku 1954 . Zatim su to uradile železnice Benelux zemalja i 1959. porudžbina japanske železnice. Velike izvozne porudžbine su za STILL značile dvojako:
- ozdravljenje novog poleta posle 40-ih godina i
- da sa jednom novom granom isporuke ( vozila ) postala smernica budućnosti .
1954. je premašila predvidivi posao sa elektromašinama .
